20. Семе посејано на каменитом тлу јесте онај ко чује Реч и одмах је с радошћу прихвати.
21. Али, пошто нема корена у себи, непостојан је, па чим наиђе невоља или прогон због Речи, он се одмах саблазни.
22. Семе посејано у трње јесте онај ко чује Реч, али бриге овога живота и заводљивост богатства угуше Реч, па буде бесплодан.
23. Семе посејано на добром тлу јесте онај ко чује и разуме Реч. Он рађа плод и даје стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.«
24. Исприча им и другу причу: »Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви.
25. Али, док су људи спавали, дође његов непријатељ, засеја кукољ посред пшенице и оде.
26. А када је пшеница израсла и искласала, појави се и кукољ.
27. »Слуге одоше власнику, па му рекоше: ‚Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘
28. »А он им рече: ‚Непријатељ је то учинио.‘»‚Хоћеш ли да одемо и да га оплевимо?‘ упиташе слуге.
29. »‚Не‘, одговори он, ‚да не бисте, плевећи кукољ, заједно с њим ишчупали и пшеницу.
30. Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘«