5. И он обрати пажњу на њих, очекујући да нешто од њих добије.
6. А Петар рече: »Немам ни сребра ни злата, али ти дајем оно што имам: у име Исуса Христа Назарећанина — ходај!«
7. И ухвативши га за десну руку, пoдиже га. Стопала и глежњеви му одмах ојачаше,
8. па он скочи на ноге и поче да хода. Онда с њима уђе у Храм, ходајући, скачући и хвалећи Бога.
9. Када га је сав народ видео како хода и хвали Бога,
10. и када су у њему препознали онога који је ради милостиње седео код капије Храма која се зове Дивна, зачудише се и запрепастише због онога што му се догодило.