1. Нека нас, дакле, људи сматрају Христовим слугама и управитељима Божијих тајни.
2. Уосталом, од управитељâ се тражи да буду верни.
3. А ја нимало не марим што ми судите ви или било који људски суд. Ни ја сâм себи не судим,
4. јер савест ми је чиста. Али, тиме нисам оправдан — Господ је тај који ми суди.
5. Зато ни о чему не судите пре времена, док не дође Господ. Он ће расветлити оно што је скривено у тами и изнети на видело намере срца, и тада ће свако примити похвалу од Бога.
6. Браћо, ради вас сам узео себе и Аполоса као пример, да на нама научите шта значи: »Не преко онога што је записано«, да се нико не хвали једним човеком против другог.
7. Јер, ко ти даје предност? Шта имаш, а да ниси добио? Па, ако си добио, зашто се хвалиш као да ниси добио?
8. Већ сте се заситили. Већ сте се обогатили. Постадосте цареви, и то без нас. Камо среће да сте постали цареви, па да и ми с вама владамо као цареви.