17. Ко има добра овога света и гледа свога брата како оскудева, па се на њега не сажали, како може Божија љубав да остане у њему?
18. Дечице, не волимо речју и језиком, него делима и истином.
19. По томе ћемо знати да припадамо истини и умирити своју савест пред њим
20. кад год нас савест осуђује. Јер, Бог је већи од наше савести и све зна.
21. Драги моји, ако нас савест не осуђује, имамо поуздање пред Богом
22. и добијамо од њега оно што замолимо, јер се држимо његових заповести и чинимо оно што је њему мило.