15. "Gospodine, molim te", reče žena, "daj mi te vode da više nikad ne ožednim i da ne moram više ovamo dolaziti po vodu."
16. "Idi i dovedi svojeg muža, pa se vrati ovamo!" reče joj Isus.
17. "Ali ja nemam muža", odgovori žena. "Dobro si kazala: nemaš muža!" reče Isus.
18. "Jer si imala pet muževa, a nisi vjenčana ni s ovim s kojim sada živiš. Istinu si rekla."
19. "Gospodine," reče žena, "vidim da si prorok.
20. Zašto vi Židovi tvrdite da se Bogu treba klanjati jedino u Jeruzalemu, kad su mu se naši preci klanjali na ovoj gori?"
21. Isus joj odgovori: "Vjeruj mi, ženo, dolazi vrijeme kad više neće biti potrebno štovati Oca ni na ovoj planini ni u Jeruzalemu.
22. Vi Samarijanci ne znate onoga kojemu se klanjate, a mi Židovi ga znamo jer spasenje dolazi od Židova.
23. Ali dolazi vrijeme - već je stiglo - kad će se pravi klanjatelji klanjati Ocu u duhu i istini. Bog želi takve klanjatelje.
24. Bog je Duh i oni koji mu se klanjaju moraju mu se klanjati u duhu i istini."
25. "Znam da će jednoga dana doći Mesija, zvani Krist - Pomazanik", reče žena. "Kada on dođe, sve će nam objasniti."
26. Tada joj Isus reče: "Ja sam Mesija."
27. Nato stignu njegovi učenici. Začude se što razgovara sa ženom, ali ga nitko ne upita zašto s njom razgovara i o čemu govore.
28. Žena tada ostavi svoju posudu kraj zdenca pa ode u grad i svima reče:
29. "Dođite vidjeti čovjeka koji mi je rekao sve što sam dosad učinila. Da to nije Krist?"
30. I ljudi su dolazili iz grada da ga vide.